|
Broj Indexa 2A1/0108/08 |
|
|
Dok vesti o širenju svinjskog gripa sustižu jedna drugu, mnogi se pitaju da li je to onaj opasni grip na koji su strucnjaci upozoravali godinama?
Ceka li nas velika globalna epidemija koja bi mogla ubiti milione širom sveta, kao što je bila pandemija 1918. godine? Prerano je reci.
"Trenutno se nalazimo u situaciji koja se može razviti u dva ekstrema. Zaraza bi mogla da utihne za nekoliko sedmica i da se nikad više ne pojavi. Na drugoj strani, možda je ovo što se sada dešava pocetak jedne ogromne pandemije"
, kaže Mišel Osterholm sa Univerziteta Minesota, naucnica koja se bavi upravo gripom.
Zbog brige i panike koja vlada u nekim delovima sveta, od zdravstvenih strucnjaka se traži da se izjasne o mogucim pravcima i masovnosti razvoja bolesti.
Americki strucnjak, dr. Ricard Venzel, iz Medunarodnog udruženja za infektivne bolesti, kaže, medutim, da "prva lekcija za sve koji se bave predvidanjima gripa glasi: oni koji su pokušali uglavnom su pogrešili".
Pandemije gripa se javljaju s relativnom redovnošcu od 1500 -ih, ali ona koja se najviše pamti bila je 1918-1919. godine. Takozvani španski grip ubio je izmedu 20 i 50 miliona ljudi.
Španski grip je za godinu dana odneo više ljudskih života nego srednjovjekovna epidemija kuge za 100 godina i više ljudi za pola godine nego AIDS za cetvrt veka.
I svinje imaju virus gripa koji ih napada i koji se povremeno prenosi i na ljude. Medutim, ovaj novi virus je mešavina ljudskog, svinjskog i pticjeg virusa gripa - a ime zbog skracivanja ukazuje samo na svinje. Za razliku od tipicnog svinjskog gripa, ovaj oblik virusa se prenosi sa coveka na coveka. Za sada, kažu strucnjaci, preduzimanjem zdravorazumskih mera predostrožnosti. Stavite maramicu na lice ako kašljete i kijate. Maramicu odmah bacite. Redovno perite ruke ili koristite gel za dezinfekciju. Ako ste bolesni, ne idite na posao, bolesnu decu ne puštajte u školu. Prilikom pozdravljanja nemojte se rukovati, niti razmenjivati poljupce u obraz. Ne delite ni sa kim namirnice ili tanjir. Provetravajte prostorije u kojima boravite, cistite redovno kvake na vratima, rukohvate na stepenicama, igracke, telefone i druge predmete koje dodiruje niz osoba Ako živite u podrucju gde su slucajevi svinjskog gripa potvrdeni, ili ste nedavno putovali u Meksiko, a imate navedene simptome, vaš lekar ce odluciti da li treba da idete na poseban tretman ili testiranje. Nova vrsta gripa nije posledica samo zaraženih životinja i nepredvidivog ponašanja mikroorganizama nego je i covekovih ruku delo i uzrok širenja zaraze treba tražiti i u masovnoj proizvodnji mesa, piše u komentaru u britanskom dnevniku Tajms. Ljudi su su skloni da ovu epidemiju virusa H1N1 posmatraju kao nezaustavljiv prirodni dogadaj koji dolazi "odozgo", a u stvari "nema ništa prirodno u ovom obliku bolesti, jer ona potice od zloupotrebe prirode", navodi se u clanku. Tajms navodi da su virusolozi pre šest godina upozorili da postoji mogucnost da se vrlo brzo razvije tip gripa H1N1, koji se pojavio u Meksiku, dok je u Americi prošle godine objavljen izveštaj o patogenim izmenama u industrijskim pogonima za proizvodnju mesa. Godinu dana pre toga agencija UN za hranu predvidela je da ce rizik od prenosa bolesti sa životinja na ljude rasti sa sve intenzivnijom životinskom proizvodnjom. Ovi virusi su, piše komentator Tajmsa, rezultat nacina na koji se ophodimo prema životinjama samo da bi se povecala proizvodnja i dobit. Velike moderne svinjske i živinske farme širom sveta, idealni su inkubatori za bolesti i mnogi naucnici smatraju da mutacija virusa može direktno da se poveže sa intenzivnim modernim poljoprivrednim tehnikama, podvlaci se u clanku. Patogeni elementi se lako šire kod oslabljenih životinja koje su natrpane u skucene prostore i stvaraju se novi i opasni tipovi virusa koji mogu da se prenose na ljude, dodaje se u clanku. "Stvorili smo okruženje u kojoj i blagi virus može brzo da se razvije u mnogo patogeniji i zarazniji oblik", kaže autor clanka. Tokom poslednje pojave pticjeg gripa vlade i živinska industrija su požurili da okrive migratorne divlje ptice i mala poljoprivredna dobra za širenje bolesti, ali sada se vidi da je živina na malim gazdinstvima bila znatno otpornija na virus za koji je utvrdeno da potice sa velikih industrijskih farmi. Malo se posvecuje pažnje masovnoj proizvodnji mesa i opasnosti koje ono ima po ljudsko zdravlje, kao i cinjenici da su se ljudske navike u poslednjih nekoliko decenija drasticno promenile, piše autor clanka. Ljudi danas jedu više mesa nego ikad, zahvaljujuci novim tehnikama uzgoja, niskim svetskim cenama žitarica i globalnoj mreži distribucije. Prosecan Kinez je 1965. jeo cetiri kilograma mesa dok danas konzumira 54 kilograma. Broj životinja na planeti uvecao se za skoro 40 odsto u poslednih 40 godina. Industrijska proizvodnja hrane je neophodna da se nahrane gladni ljudi širom sveta, ali to treba uraditi tako da se ne stvaraju nove bolesti, kaže se u clanku.
Niko još uvek sa sigurnošcu ne može da kaže koliko su snažni simptomi ovog virusa, a agencija Rojters navodi neke cinjenice koje važe za influencu uopšte: - Opšti simptomi influence, koja se odnosi na pordicu virusa tipa A, B i C, ukljucuju pojavu temperature, bolove u mišicima, glavobolju, kašalj i nekad dijareju i povracanje. - Grip može da bude zarazan pre nego što ljudi pocnu da se osecaju bolesno i pošto su vec poceli da se osecaju bolje. Virusi gripa mogu da se nadu ne samo u sekretu iz nosa nego i u fekalijama. - Period "inkubacije" za grip, od trentuka zaraze do pojave simptoma je obicno oko 24 do 48 sati, ali nije jasno da li to važi i za ovaj novi tip virusa H1N1 koji je nazvan svinjski grip. - Grip može da se prenese kašljanjem ili kijanjem kada se neko nalazi na razdaljini do jedan metar od zaražene osobe. - Virusi gripa takode mogu da prežive danima i cak nedeljama na suvim površinama pa se smatra da se ljudi cesto inficiraju dodirivanjem kontaminiranih površina kao na primer tastatura kompjutera i onda dodirom nosa, ociju ili usta. - Virusi gripa neprekidno mutiraju i stalno se pojavljuju novi tipovi zbog cega se vakcina protiv gripa svake godine ponovo komponuje. - Virusi gripa su cešto smrtonosni i Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da od gripa umre 250.000 do 500.000 ljudi u godinama koje se smatraju prosecnim, a daleko više kada su pandemije poput onih koje su se dogodile 1918, 1957 i 1968. godine.
Novi virus gripa koji se sada širi svetom ne bi trebalo da zvati "svinjski grip" pošto sadrži i elemente pticjeg i ljudskog porekla, a nijedna svinja nije obolela od te bolesti do sada, saopštila je Svetska organizacija za zaštitu zdravlja zivotinja (OIE). OIE, cije je sedište u Parizu, smatra da bi logicnije ime za novi virus bilo "severnoamericka influenca", na osnovu geografskog porekla bolesti. "Virus nije izolovan kod životinja do sada, zato nije opravdano da se naziva svinjski grip", navodi se u saopštenju te organizacije. |