A ako želite da se kosa crta nađe u string,onda takođe koristite kosu crtu kao escape znak. Na primer ako želite da nekoj varijabli zadate putanju do datoteke c:\temp onda to yapisujete ovako:
var home = "c:\\temp" 5. Nizovi (Arrays)
Niz je objekat u kojem može da se memoriše više vrednosti i koji ima više svojstava (properties). Kada deklarišete niz, morate da mu deklarišete naziv, a zatim i koliko će vrednosti niz sadržati. Vašno je razumeti da će svaka pojedinačna vredost biti memorisana (smeštena) u po jednom elementu niza, kao i da elemeti startuju od 0. To znači da će prva vrednost u nizu biti smeštena u 0-tom elementu, druga u prvom elementu i tako dalje. Na primer, ako želimo da smestimo 10 vrednsoti in naki niz, onda će elementi niza biti u opsegu od 0 do 9.
Deklaracija niza se vrši na sledeći način:
mojNiz = new Array(10);
Inicijano, svi elementi niza dobijaju vrenost null. Ako želimo da elementima niza zadamo vrednosti onda to radimo naredbama:
mojNiz[0] = 56;
mojNiz[1] = 23;
mojNiz[9] = 44;
Stavljajući u uglaste zagrade [ ] broj elemeta, možemo svakom elementu zadati željenu vrednost. Uočite da u gornjem primeru ne postoji element mojNiz [10 ], jer se indeksi elemenata kreću od 0 do 9.
U JavaScript programima, međutim, dužina niza se automatski povećava ako yadamo vrednos nekom elementu niza koji je veći od trenutne dužine niza. U sledećem primeru najpre ćemo deklarisati jedan niz sa početnom dužinom 0, a zatim ćemo dodeliti vredost elementu 99. To će automatski povećati dužinu niza na 100 elemenata.
boja = new Array();
boja[99] = "blue";
Pošto su nizovi objekti, oni imaju niz svojstava (properties) koje su
unapred definisana.Na primer, možete pronaći koliko niz mojNiz
ima elemenatan i zapamtiti tu vrednost u vaijabli brojElemenata
pomoću naredbe:
brojElemenata = mojNiz.length;
6. Operatori
JavaScript ima više operatora za razne aritmetičke, logičke i string operacije. Mi ćemo ovde navesti samo najznačajnije operatore za pridruživanje, kopmaraciju, kao i aritmetičke i logičke operatore.
6.1. Operatori pridruživanja (Assignment operators)
Operatorom pridruživanja zadaje se vrednost varijabli sa leve strane od operatora (= ), tako što se izračunava vrednsot izraza sa desne strane operatora
Na primer:
x = y + 10;
označava naredbu kojom će se najpre izračunati zbir vrednosti koju trentno sadrži varijabla y i broja 10, će se tako izračunata vrednost memorisati u varijabli x.
Moguće je skraćeno pisanje za naredbe pridruživanja kako pokazuje sledeća tabela:
| Skraćeno | Značenje |
| x += y | x = x + y |
| x -= y | x = x - y |
| x *= y | x = x * y |
| x /= y | x = x / y |
| x++ | x = x + 1 |
| x-- | x = x - 1 |
Uočite da znak = sovde označava pridrućivanje i da to
nije matematički znak za jednako. Ako je x jednako 5 a y
jednako 7, onda bi x = x + y bio pogrešan matematički
izraz, ali u JavaScript programu je potpuno legitiman. Njime se
varijabli x dodeljuje vrednost x + y (12 u ovom slučaju, 5+7).
6.2. Operatori poređenja (Comparison operators)
Operatorima poređenja se vrši upoređivanje dve vrednosti i na osnovu rezultata poređenja dobija logička vrednost true ili false u zavisnoti da li je poređenje tačno ili netačno. Vrednosti (operandi) koje se porede mogu biti brojne (numeričke) ili string vrednosti.. Kada se porede stringovi, poređenje se vrši na osnovu standardng leksikografskog redoslede slova. Operatori poređenja opisani su u sledećoj tabeli.
| Operator | Opis | Primer |
| Jednako (= =) | Daje logičku vrednost true ako su operandi jednaki. | x == y je true ako je x jednako y |
| Nije jednako (!=) | Daje logičku vrednost true ako operandi nisu jednaki. | x != y je true ako x nije jednako y |
| Veće od (>) | Daje true ako je levi operand veći od desnog | x > y je true ako je x veće od y |
| Veće ili jednako (>=) | Daje true ako je levi operand veći ili jednak desnom | x >= y je true ako je x veće ili jednako y |
| Manje od (<) | Daje true ako je levi operand manji od desnog | x < y je true ako je x manje od y |
| Less than or equal (<=) | Daje true ako je levi operand manji ili jednak desnom | x <= y je true ako je x manje ili jednako y |
6.3. Aritmetički operatori (Arithmetic Operators)
Aritmetički operatori za operande imaju numeričke vrednosti (literale ili varijable) a kao rezultat se dobija jedna numerička vrednsot. Standardni aritmetički operatori su sabiranje (+), oduzimanje (-), množenje (*), deljenje (/) and ostatak pri deljenju (%). Ovi operatori imaju isto značenje i u ostalim programskim jezicima, a takođe i u matematici..
Pošto programeri često dodaju i oduyzimaju 1 od varijabli, JavaScript ima skraćenicu za te operacije, pa tako mojaVarr++ dodaje 1 na varijablu mojaVar, dok mojaVar-- oduzima 1 od mojaVar.
6.4. Logički operatori (Logical Operators)
Logički operatori za operande imaju logičke (Boolean) vrednosti, a kao rezltat operacije ponovo se dobija logička vrednost. Posmatrajmo sledeću tabelu:
| Operator | Upotreba | Opis |
| and (&&) | izraz1 && izraz2 | rezultat je true ako su oba izraza izraz1 i izraz2 true. U suprotnom je false. |
| or (||) | izraz1 || izraz2 | rezultat je true ako su ili izraz1 ili izraz2 true, a false samo ako su oba izraza izraz1 i izraz2 false. |
| not (!) | !izraz | rezultat je false akoje izraz true, a true ako je izraz false. |
PRIMERI: Pošto smo naučili korišćenje osnovnih aritmetičkih i logičkih operatora sada ih možemo koristiti i zajedno. Pokušajte da razumete sledeće primere:
Ako je x = 4 i y = 7, onda ((x + y + 2) == 13) && (((x + y) / 2) == 2) daje FALSE. Zašto?
Ako je x = 4 i y = 7, onda ((y - x + 9) == 12) || ((x * y) == 2) daje TRUE. Zašto?
Ako je x = 4 i y = 7,onda !((x/2 + y) == 9) || ((x * (y/2)) == 2) daje FALSE. Zašto?
7. JavaScript objekti
JavaScript je objektno orjentisan jezik. Kada pomoću vašeg pretraživača (browser-a) pristupite nekom HTML dokumentu na web-u, onda se kreira niz JavaScript objekata sa svojstvima i mogućnostima koje se baziraju na HTML-u i drugim delovima sadržaja učitanog dokumenta. Ovi objekti su povezani hijerarhijski u skaldu sa strukturom HTML stranice.
Od svih objekata najčešće su u upotrebi objekti window
i document. Objekat window ima metod koji vam omogućava
da kreirate novi windows pomoću open() and close()
methoda. On vam takođe omogućava da kreirate male prozore (message boxes)
korišćenjem alert(), confirm(), i prompt() metoda.
Svaki od ovih malih prozora prikazuje tekst koji stavljate između zagrada.
Na primer, sledeća naredba:
alert("Ovo je boks za prikaz poruke")
...otvara mali prozor sa porukom. Videćete kako to funkcioniše ako kliknete ovde.
Objekat document predstavlja HTML stranicu. Objekat document
sadrži nizove u kojima su memorisane sve komponente od kojih se sastoji sadržaj
vaše web stranice kao što su slike, linkovi, forme itd. Vi možete
pristupati svim tim elementima i sa njima povezanim metodama preko ovih nizova.
Objektima iz ove pre-definisane hijerarhije se može pristupati, i mogu
se modifikovati. Da pristupite nekom od elemenata, morate specificirati njegov
naziv kao i nazive svih njegovih predaka unazad sve do objekta document.
Tačka, '.', se koristi kao separator u toj hijerarhiji imena. Generalno
govoreći, svaki element ili objekat ima ono ime koje je dato u NAME
atributu oodgovarajućeg HTML taga. Na primer, sledeć konstrukcija se
odnosi na vrednost (value) tekstualnog podatka (text1) koji je deo
forme čije je ime mojaforma a koja je deo tekućeg dokumenta.
document.mojaforma.text1.valueIstom tom elementu se može pristupiti i preko gore pomenutih nizova. U gornjem primeru, ako je forma mojaforma bila prava forma u dokumentu i ako je text1 bio treće polje u formi, onda bi isti element moga da bude referisan i na sledeći način:
document.forms[0].elements[2].valueFunkcije (metode) odjekata mogu biti pozivane na sličan način. Na primer, sledeća naredba resetuje (briše) drugu formu u dokumentu.
document.forms[2].reset();
Sledeća slika prikazuje hijerarhiju HTML objekata:
8. Funkcije
Funkcije su jedan od fundamentalnih gradivnih blokova JavaScript programa. Funkcija je skup naredbi koje izvršavaju neki specifičan zadatak. Funkcija se sastoji od sledećih delova:
- Ključne reči : function
- Naziva (imena) funkcije
- Liste argumenata smeštene u malim zagradama i sa zapetama kao separatorima
- Niza nardebi unutar velikih zagrada: { }
8.1. Definisanje funkcije
Kada se definiše funkcija, veoma je važno da se vodi računa o sintaksi. Za razliku od HTML-a, JavaScript je osetljiv na velika i mala slova, pa je važno da funkcijske naredbe budu unutar velikih zagrada{ }, da argumenti budu razdvojeni zapetama, kao i da koristite tački zarez na kraju svake naredbe.
Takođe je važno da uočite razliku između definisanja i pozivanja funkcije.
Definisanje funkcije imenuje funkciju i specificira šta će biti urašeno kada se funkcija pozove. Funkcija se definiše unutar <SCRIPT>...</SCRIPT> tagova, koji su smešteni unutar <HEAD>...</HEAD> tagova. Pri definisanju funkcije takođe se deklarišu i varijable koje ćete pozivati u toj funkciji.
Evo jednog jednostavnog primera definicije funkcije:
function poruka() {
alert('Ovo je tekst poruke');
}
Uočite zagrade koje se nalaze odmah posle imena funkcije. One su obavezne čak i kada između njih nema ništa. Ako želite da pri pozivanju funkcije prenesete neki parametar (argument), onda takve parametre stavljate između ovih zagrada. Parametri su dodatne informacije koje mogu biti različite pri raunim pozivima funkcije. Parametri se smeštaju u varijablama i njima se pristupa kao i svim drugim varijablama. Evo primera funkcije sa parametrima:
function drugaporuka(rec) {
alert(rec + ' je reč na koju ste kliknuli');
}
Kad pozivate ovu funkciju morate joj preneti i parametar (recimo reč
koju je korisnik kliknuo). Zatim će funkcija koristiti tu reč. Pri
svakom pozivu funkcije može se prenosti druga reč kao parametar, pa
će u skladu sa tim i alert poruka biti svaki put drugačija.Može se prenositi i više parametara ako se razdvoje zapetama. Sledi primer funkcije sa više parametara:
function trecaporuka(word,password) {
confirm(word + ' is the word that you clicked on. The
secret password is ' + password);
}
8.2. Pozivanje funkcije
Pozivanjem funkcije se zapravo izvršava akcija koju ona definiše. Kada pozovete funkciju, to se obično čini u BODY delu HTML stranice, i obično se funkciji prenosi i parametar. Parametar je varijabla koja dobija vrednost van same funkcije a funkcija je može koristiti tokom izvršavanja.
Evo primera pozivanja funkcije:
poruka();
Kao drugi primer posmatrajmo poziv funkcije iz nekog HTML elementat:
<A HREF="#top" onClick="drugaporuka('top')">top</A>
Ovo će vas vratiti na početak strane uz pojavu poruke: "top je reč koju ste kliknuli" Probajte: top
A evo još jednog primera sa više parametara:
<A HREF="#top" onClick="trecaporuka('awesome','pandas')">awesome</A>
9. if naredba
if ...else naredba izvršava jedan niz komandi ako je zadati uslov ispunjen, a drugi niz ako uslov nije ispunjenOsnovna ideja if naredbe se može slikovito objasniti sledećom rečenicom: "Ako sutra bude lepo vreme ići ćemo na piknik, ako ne bude lepo vreme gledaćemo televiziju."
Kao što vidite ideja je sasvim intuitivna, a takva je i sintaksa if naredbe:
if (uslov) {
naredbe1
}
iliif (uslov) {
naredbe1
}
else {
naredbe2
}
uslov može biti bilo koji JavaScript logički izraz koji kao rezultat daje true ili false. Oko uslova se stavljaju male zagrade.
Evo primera:
if (vreme == 'dobro') {
idemo_na_izlet(mi);
pravimo_piknik(mi);
}
else {
ostajemo_kod_kuce(mi);
gledamo_TV(mi);
}
10. Petlje
Petlje su izuzetno korisno sredstvo za programiranje. Petljama se lako upravlja repetitivnim radnjama. Nizovi nam ovde odmah padaju na um kao struktura pogodna za odradu u petlji. Recimo da želimo da svakom elementu niza dodamo 1. Odmah je intuitivno jasno da je taj zadatak najlakše ostvariti korišćenjem ponavljanja u petlji.
Dva najčešća oblika petlje su for i while petlje:
10.1. for petlje
for petlja se sastoji od tri izraza zatvorena u male zagrade i razdvojena tačka-zarezom (;) iza čega sledi blok naredbi koje se u petlji izvršavaju.
Ovo vam može izgledati malo konfuzno. I stvarno, teško je razumeti for petlju dok se ne vidi primer.
for petlja izgleda ovako:
for (inicijalni-izraz; uslov-zavrsetka; inkremetacioni-izraz) {
naredbe
}
inicijalni-izraz se tipično koristi da se inicijalizuje brojač varijabla. U tom iyzrazu se najčešće i deklariše varijabla brojača ključnom rečju var.
uslov-zavrsetka se ispituje pri svakom prolasku kroz petlju. Ako je uslov ispunjen (true), nardbe će biti izvršene. Kada uslov prestane da bude ispunjen (postane false) prestaje i izvršavanje petlje.
inkrementacioni-izraz se koristi najčešće za povećanje vrednosti brojača.
naredbe predstavljaju blok naredbi koje se izvršavaju sve dok je uslov ispunjen. Taj blok se može sastojati od jedne ili više naredbi.
Posmatrajmo sledeći primer petlje. Petlja počinje deklarisanjem varijable i i inicijalizacijom njene vrednosti na 0. Dalje se proverava uslov da li je vrednost varijable i manja od 3, pa ako jeste izvršavaju se dve naredne jedna za drugom, nakon čega se vrednost varijable i uvećava za 1. Ovaj proces se nastavlja sve dog varijabla i ne dobije vrednost 4 kada se prekida dalji rad petlje
var n = 0;
for (var i = 0; i < 3; i++) {
n += i;
alert("The value of n is now " + n);
}
Probajte: Kliknite ovde
10.2. while petlje
while petlja, iako na prvi pogled tako ne izgleda je zapravo bliznakinja for petlje. Ove dve petlje mogu zamenjjivati jedna drugu - i stvar je u tome što je nekada pognije korišćenje jedne a nekada druge petlje.. while naredba kreira petlju u kojoj se ispituje uslov i ako je ispunjen izvršava blok naredbi. Petlja se onda ponavlja sve dok je uslov ispunjen (true).Sintaksa while petlje se razlikuje od for petlje i izgleda ovako:
while (uslov) {
naredbe
}
uslov se proverava pre svakog prolaska kroz petlju. Ako je uslov
ispunjen (true) izvršavaju se naredbe iz bloka unutar vitičastih zagrada.
Kada uslov postane false, petlja se prekida i nastavlja se sa izvršavanje
naredbi koje slede iza petlje.U sledećem primeru while petlja se ponavlja sve dok je n manje od tri.
var n = 0;
var x = 0;
while(n < 3) {
n++;
x += n;
alert("The value of n is " + n + ". The value of x is " + x);
}
Probajte: Kliknite ovde
11. Komentari
Komentari vam omogućavaju da stavljate beleške u vaš program. Beleške su važne jer omogućavaju drugima da razumeju vaš program - recimo da saznaju šta je zadatak funkcija koje ste definisali ili varijabli koje ste deklarisali. Beleške će i vama pomoći da se podsetite ako duže vreme niste gledali vaš progrem, pa ste mnoge detalje zaboravili.U JavaScript programima, možete imati jednolinijske ili višelinijske komentare. Jednolinijski komentari se označavaju sa dve kose crte, // koje se nalaza na početku komentara . To označava da sve što bude napisano u toj liniji, posle //, jeste komentar i neće se izvršavati kao program.
Za višelinijske komentare koristi se za početak kosa crta i zvezda /* a za kraj zvezda i kosa crta */ . Između ove dve oznake može da stoji bilo kakav tekst koji se tretira kao komentar a me kao program
Evo nekoliko primera komentara u JavaScript-u.
// Ovo je primer jednolinijskog komentara. /* Ovo je primer višelinijskog komentara, ali u jednoj liniji. */ /* Ovo je primer višelinijskog komentara u više linija. * Zvezda (*) na pošetku ove linije je opciona i doprinosi boljoj čitljivosti. * Isto vađi i za zvezdu u ovoj liniji. */
12. Dodatak - JavaScript objekti
| Hierarchy Objects | |||
| Object | Properties | Methods | Event Handlers |
| Window | defaultStatus frames opener parent scroll self status top window |
alert blur close confirm focus open prompt clearTimeout setTimeout |
onLoad onUnload onBlur onFocus |
| Frame | defaultStatus frames opener parent scroll self status top window |
alert blur close confirm focus open prompt clearTimeout setTimeout |
none (The onLoad and onUnload event handlers belong to the Window object) |
| Location | hash host hostname href pathname por protocol search |
reload replace |
none |
| History | length forward go |
back | none |
| Navigator | appCodeName appName appVersion mimeTypes plugins userAgent |
javaEnabled | none |
| document | alinkColor anchors applets area bgColor cookie fgColor forms images lastModified linkColor links location referrer title vlinkColor |
clear close open write writeln |
none (the onLoad and onUnload event handlers belong to the Window object. |
| image | border complete height hspace lowsrc name src vspace width |
none | none |
| form | action elements encoding FileUpload method name target |
submit reset |
onSubmit onReset |
| text | defaultValue name type value |
focus blur select |
onBlur onCharge onFocus onSelect |
| Built-in Objects | |||
| Object | Properties | Methods | Event Handlers |
| Array | length | join reverse sort xx |
none |
| Date | none | getDate getDay getHours getMinutes getMonth getSeconds getTime getTimeZoneoffset getYear parse prototype setDate setHours setMinutes setMonth setSeconds setTime setYear toGMTString toLocaleString UTC |
none |
| String | length prototype |
anchor big blink bold charAt fixed fontColor fontSize indexOf italics lastIndexOf link small split strike sub substring sup toLowerCase toUpperCase |
Window |